Osnivači Miloš
Boško i
Mrgud

Ko ste bre vi?

Arheolog master (ov d junivers), svojevrsni Indijana Džouns našeg kluba. Obrazovan za kustosa. Nepresušni izvor istorijske trivije. Zakleti sportista. Tri velike ljubavi : košarka, plivanje i orijentiring. Obučen spasilac na vodi sa višegodišnjim pedagoškim iskustvom u radu sa decom.

Diplomirani trener košarke i kondicije, orijentiring takmičar od 2005-e, orijentiring trener, majstor uličnog basketa, krotitelj lopti, rekreativni fotograf i muzičar, outdoor kulinar, lovac na  dragocene trenutke u prirodi,  blagodarenja negovatelj.
Avanturista po duhu, kupač na Adi Ciganliji u zimskom periodu, tip sa ukusom za ekstremn(ij)e sportove, i petljom za samoprevazilaženje, koji to dokazuje familijom koja staje u minibus…
Od tinejdžerskih dana mašta o životu van velikog grada, o životu „izvan mreže“, skupljanju namirnica i lekovitog bilja, organskoj poljoprivredi, gradnji eko kuća i večerima u mesečevoj preriji sa svojom proširenom porodicom uz gitaru kraj kakve vatre 🙂

Ako me pitaju roditelji:

Profesor sporta, višegodišnji trener i selektor orijentiring reprezentacije Srbije i predsednik Orijentiring saveza Beograda, koji je izveo na put (ili u šumu) neke od naših najuspešnijih orijentiring takmičara. Aktuelni mladi veteranski šampion (mladi vukodlaci) Srbije u orijentiringu, i bivši seniorski šampion Srbije u diskgolfu. Bivši atletski sudija. Diplomirani (ani)Mator/Motor.   

Ako me pitaju deca 🙂 :

Mali koji je izašao majci preko malog stepenika, probušenog komarnika i ko zna kako još na ljuljašku u bloku 45 sa 20ak meseci. Fala bogu da smo živeli u prizmelju 

Skakač u dalj, batica koji je uvek se trudio da skoči što više, da dodirne okvir vrata, plafon u kući, hodniku, da preskoči 2,3,4,5,6 stepenika odjednom, da se nikad ne predaje u bilo kojoj sportskoj igri i da uvek veruje da može da pobedi, pa makar gubio sa 9:4 a igrate do 10 (znate šta se desilo na kraju ). da da koš sa pola terena ili celog terena, da predje celu penjalicu bez ruku, da se vozi skejtom sa polomljenom osovinom jer je to jedini skejt u kraju 

Pomoć uvek dajem, posebno onu trenutnu. E treba mi pomoć. Idemo!

Animator, neko ko voli da uči druge. Navučen na orijentiring posle prvog sprinta, a na diskgolf posle drugog forhenda (hvala Vesko ) 😉 ETF-ovac u pokušaju, navučeni Difovac od prvog predavanja.

Zatucani inovator!

Zašto si započeo ovu priču sa U.Š. ? 🙂

Negde pred kraj 2019. godine, pojavila se ideja o formiranju sportskog udruženja, čiji je cilj da decu upozna sa sportovima u prirodi. U turbulentnoj i neizvesnoj sadašnjosti, želim da, svojom voljom i skromnim znanjem, doprem do naše dece, prenoseći im ljubav prema našoj okolini, našoj zemlji i prošlosti, ukazujući im na važnost sportske kulture za mentalno i fizičko zdravlje, na kraju, čineći sve kako bi se dobro zabavili dok su sa nama!
San mi je da jednog dana imam svoju zanimljivu muzejsku zbriku, koju bih mogao da predstavim ljudima, ukazujući na značaj kulturne baštine za budućnost.
Kao veliki ljubitelj vode i rak u horoskopu, želeo bih da u budućnosti živim, i da svoje poslednje dane provedem na širokom, plavom moru. 🙂

Hoćete iskren odgovor? Zato što sam, vrlo sebično, želeo da imam lep izgovor da provodim više vremena napolju.
Ovako nešto bi pre samo nekoliko godina zvučalo krajnje apsurdno, ali činjenica da danas sebe moramo posebno da podsećamo na tu potrebu i motivišemo u tom smislu je alarmantna.  Posebno kada su u pitanju naša deca.
Povećana virtuelizacija nas sve više odvaja od prirodnog, pa nažalost i stvarnog, i ne mogu dovoljno da naglasim koliko me inspiriše ideja da bih mogao da budem deo pokreta promene koji će promovisati neke naizgled “prevaziđene”, a večne vrednosti – kao što su : priroda, život od svojih ruku, veštine i sposobnosti, druženje, putovanja, obrazovanje, sport i kultura.
Mogućnost da ću možda pomoći i jednoj duši da se oslobodi klešta ekranizacije, i pronađe jedan zdraviji, prirodniji, „bočni“ životni put i sadržaj – otvara jednu unikatnu perspektivu  i uzbudljivo novo poglavlje u mom bavljenju sportom.

Dakle, iako su razlozi puko-sebični : više vremena na vazduhu,Bo i osećaj uživanja kad još nekoga navučem (ili izvučem?) u outdoor,  mislim da tu postoji i element odgovornosti (Spider-man? Power&responsibility? Anyone? 


To je nešto što sam pomišljao već neko vreme i skoro slučajno (kao i skoro sve ostalo u životu) sam i realizovao. Mislim da mogu puno da doprinesem i želim da stvaram zdravije društvo, a i sebe. Osetio sam kako mogu da uz dobar rad i dovoljno veliko angažovanje postignem i sportske rezultate i usmerim decu u neke druge vode koje ne moraju po definiciji da budu sportske.

Šta su tvoji ciljevi/snovi? 🙂

Реалније жеље су ми везане за оријентиринг, у коме бих волео да нашу децу на такмичењима широм наше земље упознајем са знаменитим местима и легендама везаним за историју и културу овог пондебља.  И наравно да постанем шампион подводног оријентиринга!

Naime, iskustva koja sam doživeo u „the great outdoors“, iskustva samoprevazilaženja, romantični doživljaji prirode, i neka još dublja univerzalna iskustva, i njihove benefite – bilo bi neodgovorno ne pokušati podeliti i sa najgorim neprijateljem, a kamoli sa našom decom.
Ova iskustva su od jednog 20-o godišnjaka sa glavom u oblacima, formirala jednog (ako smem da kažem) ne manje maštovitog, ali plemenitijeg, samostalnijeg i ostvarenijeg čoveka.
Takva iskustva su u stanju da dimenzionišu čitav naš pogled na život, pa i ako u modernom svetu (okruženi mnogim iskušenjima) zalutamo, ipak u nama ostaje taj večni trag, koji nas upućuje na izvor, prirodu, lek, mesto gde možemo da se obnovimo, uravnotežimo i nadahnemo!

Uh, teška pitanja, za laganu Q&A sekciju. Naravno da u blok teksta nekoga ko umišlja da je humanista/altruista, ne mogu da stanu sve njegove želje, ciljevi i snovi. Oni su po karakteru najčešće moćno naivni :), idealistički i megalomanski :).
Ako bih se ipak – uštinuo, i za trenutak spustio na zemlju, poželeo bih pre svega da kao udruženje nastavimo da učimo i rastemo, ali da pod obavezno ne zaboravimo da se z a b a v l j a m o  dok to činimo.
Voleo bih da nam rad omogući da ponešto uzvratimo i zajednici kroz ekološko i humanitarno zauzimanje.
Za početak pre svega da otvorimo planinarsku sekciju, sekciju lepe košarke (stay tuned!), a možda organizujemo i nekoliko ekološki inspirisanih i humanitarnih događaja.

Da podignem lični ulog, ne bi bio loš ni lični rekord, u iznosu trostruke sopstvene težine iz dubokog čučnja (dream on, dreamer:), uspešno učešće na nekoj trci samoprevazilaženja, i poslednje ali ne i najmanje važno, da duž celog tog puteševstvija, u svim životnim situacijama bez izuzetka budem – i ostanem čovek, kakav moj pas misli da sam :)…

Učestvovanje u građenju ljudi. U tom procesu, ja sam verovatno samo jedan šraf.

Čovek je cilj. Ne rezultat, ne takmičenje, nego celovit razvoj jedne ličnosti.

Razmevanje grupe i odrastanje uz grupu u prirodnom okruženju.

Svako ima svoje ciljeve i svoju individualnost ali moraš da razumeš i druge i da pokažuješ empatiju. Ako i sportski deo bude na nivou, odlično, ali ako na prvom mestu ljudski deo nije, sportski nije više ni važan. 

 

Nekoliko ogromnih ciljeva imam. Glavni je da ne postoji osoba na Novom Beogradu koja ne zna za „naše“ sportove. Da svaki blok ima orijentiring kontrole i diskgolf korpe. Da svaka škola ima svoju mapu i da orijentiring bude sastavni deo fizičkog vaspitanja, ali i da se poveže sa svim ostalim predmetima kao medijum za pronalažanje pitanja na kontrolnom !?!?  (Ja znam šta to znači, a vi?)

Унесите овде текст наслова

10. Miloševih zapovesti

  1. ako hočeš da budeš medved, budi grizli
  2. ta sirina tvoja mi i nemir ludi, u mojoj se krvi otpocela buditi
  3. kroz grimizne senke i purpurne sume – okrenuh se domu
  4. silni oklopnici, bez mane i straha, vi jurnuste tada u oblaku praha
  5. veni, vidi, vici
  6. kuda bih da ne zna gde je nasa tacka polazna – gde je nasih grobova, kao u polju bozura
  7. gordo stoji na strazi vremena, keltski Singidunum natalozen u venama
  8. nikada se tebe negledao na bih, da postanem vetar, pa da pevam tebi
  9. 9. njihov trud i muka nije bila mala, zato im svima puno, puno hvala
  10. uzdajem se jos i danas u bolje sutra, svanuce mi opet zlatna jutra

Muzika kao pozadina života (npr, Foreigner : I wanna know what love is),

oči pune zvezda,

noćni uspon,

Hrist, 

zeleni čaj

med i đumbir

poniranje u sebe, preumljenje, umilenje, pretoplina – kao osobina,

sunčarenje (da li je ovo uopšte reč?),

radost igre, ples,

jazzfunk košarka, trickshots i trojke, nepokorljivi entuzijazam, hrabrost,

razboritost, ljubav, saosećanje,

povoljni vetrovi,

miris lavande i limuna, 

muskatno vino,

okeanski vidikovac,

taj osećaj na vrhu…daleki vidici,

karipski doručak,

uteha,

smirenje

10ak Mrgudovih putokaza

Svi smo mi deca.

Priroda kao odredište

Orijentiring kao medijum

Diskgolf kao oporavak

Uvek ima šta da se radi.

“Ko zna zašto je to dobro.”

Kasnim, dakle postojim. 🙂

Samoanaliza ubi miša.

Ufff, slatkiši, opet!

Priruda, mnogo dobro.

Majstor improvizacije.

Petar pan.

Radiš šta želiš, hoćeš i možeš.

Sanjar, sa razlogom.

Veliki cilj.

 

O meni - Anđela 🙂

Student veterine, veterinarski tehničar po struci, orijentiring takmičar od 2012. godine. Trener u nastajanju 🙂 Neko ko slobodno vreme provodi šetajući se po šumi i fotografišući svaku moguću biljčicu i životinjicu (ako imam sreće). Knjiški moljac, i često zadirkivana zbog toga. Veeeliki emapata, uvek se trudim da pomažem za bilo koji problem.

Zato što znam koliko je meni, kao detetu koje je bilo izuzetno smotano sa loptom i koje se nije pronalazilo u timskim sportovima (iz pukog straha od razočaravanja saigrača) promenilo život otkriće ovih „naših“, više individualnih sportova gde se takmičim za sebe, a svakako imam taj osećaj zajednice i pripadnosti timu. Uz to i ta blizina prirode, od koje smo se toliko otuđili mi je od velikog značaja, jer verujem u njen uticaj na razvoj ličnosti. Želja mi je da budem tu za decu, i kao stariji takmičar sa iskustvom u njihovim kategorijama, i kao neko sa kime zajedno mogu učiti o brizi o sebi i svojoj okolini.

Takođe, verujem da i ja mogu naučiti nešto od njih.

Volela bih da upoznam što više ljudi sa orijentiringom, da na spomen naziva ljudi znaju o čemu je reč i da nas ne mešaju sa izviđačima 🙂 Proširivanje ekološke svesti mladih, jer imamo samo jednu Zemlju (Mars još uvek nije nastanjiv). Da proputujemo svaki deo Srbije, naša zemlja je prepuna veličanstvenih predela za koje dosta nas nije čulo, a kamoli videlo. I lično, da jednog dana „preživim“ dugu distancu u eliti 🙂

Diši duboko,

ležanje na travi i gledanje u zvezde,

verujem,

prvo tu za sebe, da bi bio tu za druge,

pevanje iz sveg glasa,

rumeni obrazi,

plači- manje ćeš da piškiš,

zvuk letnjeg pljuska,

smejanje dok stomak ne zaboli,

dodiri leptira po prstima,

nadam se.